Како аутоматски поправити систем датотека помоћу фсцк-а

Током времена трошкови хардвера су све нижи, а капацитети све већи, али ако су нешто важно што носимо на својим рачунарима информације које су тамо ускладиштене, за које бисмо готово без страха да ћемо погрешити могли рећи да је чврсти диск део који би требало да нас највише брине. Нажалост, то се не постиже увек и многи корисници своје здравље препуштају случају, док када се напокон догоди нешто лоше, прекасно је за жаљење и вредни документи, слике, видео записи или чак музика се губе.

Питање је у томе што уз мало рада можемо оставити све врло добро уређено да се систем брине аутоматски проверава статус нашег система датотека да утврдимо да ли је све у реду, а ово у Линуку можемо учинити преко ветерана који још увек има много тога да пружи: команда фсцк. Наравно, тада сваки дистро има свој начин рада, па да видимо како да га конфигуришемо у најважнијим дистро-овима.

У случају Дебиан и његови деривати (на пример Убунто или Линук Минт, ослањамо се на датотеку / етц / дефаулт / рцС, коју отварамо за уређивање:

судо гедит / етц / дефаулт / рцС

Затим додајемо:

ФСЦКФИКС = да

У случају ЦентОС-а, на пример, ствари стоје другачије и ослањамо се на датотеку / етц / сисцонфиг / аутофсцк коју такође отварамо за уређивање (у мом случају, са Гедитом):

судо гедит / етц / сисцонфиг / аутофсцк

Затим додамо ред у наведену датотеку:

АУТОФСЦК_ДЕФ_ЦХЕЦК = да

Сада се они кораци које смо навели у претходним параграфима користе када желимо покрените проверу користећи фсцк при сваком покретању система, и иако је врло добро, може потрајати дуго ако су наши дискови и партиције врло велики. Стога можемо искористити предности које нуди други Линук алат туне2фс, што нас између осталог омогућава вршите периодичне провере нашег система датотека тако да се оне врше с времена на време, али не при сваком покретању нашег рачунара.

Прво проверавамо статус тренутне конфигурације, извршавајући:

судо туне2фс -л / дев / сда1

Можемо да анализирамо шта ми рачунар даје када га покренем, а за то морамо да обратимо пажњу на неке од параметара које туне2фс гледа. На пример, 'Стање датотечног система', што ме, како видимо на горњој слици овог поста, у мом случају обележава 'чист' и то је добар почетак. Међутим, немојте се заваравати, а у наставку видимо друге једнако важне параметре који нису толико позитивни.

На пример 'Моунт цоунт', што указује на колико је пута систем датотека требало да се монтира пре поновне провере и то је у мом случају 270, веома висок број, и то без занемаривања да је последњи пут фсцк покренут на мом систему 7. маја 2013. Други је онај од „Интервал провере“, што указује на максимално време у месецима које желимо да прођемо без обављања ове провере интегритета; ако је постављено на 0 као у мом случају, неће се узимати у обзир.

Ако желимо да се провјера покреће сваких 30 система:

судо туне2фс -ц 30 / дев / сда1

Ако желимо да прођу највише 3 месеца пре поновног обављања провере:

судо туне2фс -и 3м / дев / сда1

Али ако се Линук у нечему разликује, то је у чињеници да нам нуди мноштво опција, па свему можемо додати и могућност извршавања провере интегритета нашег система датотека при следећем покретању система, односно то радимо на захтев и само једном.

За ово извршавамо:

судо тоуцх / форцефсцк

Овим креирамо празну датотеку која се зове форцефсцк, који ће се налазити у основном директоријуму и захваљујући овоме следећи пут када се рачунар покрене, систем датотека ће се проверити помоћу фсцк, а након тога ће се ова датотека аутоматски избрисати, тако да се у наредним стартовањима више неће извршавати.

Као што видимо, у Линуку је могућности увек много и захваљујући томе ову врло важну функционалност можемо прилагодити нашим потребама, посебно због вредности свих информација које имамо на нашим чврстим дисковима. На овај начин можемо ручно да извршимо проверу интегритета када знамо да нам рачунар неће требати и зато нас не брине шта може да предузме, или то радимо на распореду, сваког одређеног броја поновних покретања система.