Које партиције су потребне Убунту-у

Кад год се спремим да напишем овакав чланак, сетим се својих првих година у Убунту-у. Да будем потпуно искрен, у мом животу пре Линука мислим да сам једном поново инсталирао Виндовс 98 и форматирао други КСП, тако да је ствар са партиционисањем за мене била нешто да поделим, не знам, пите и остало. Убрзо након тога, мој Линук ментор ми је рекао нешто у смислу да ако желим да моји подаци буду безбедни и да их не изгубим након што урадим нешто екстремно, вреди раздвојити ствари. Знам да се многи од вас питају које партиције су вам потребне убунту, али мислим да прво треба да направимо разлику између потребе, захтева и онога што би било препоручљиво.

Још једна ствар коју треба имати на уму је о којим партицијама ми као корисници морамо да бринемо. На пример, ако ћемо инсталирајте оперативни систем заузимајући цео чврсти диск, рекао бих да морамо да бринемо о једном или ниједном. Убунту ће се побринути за све како би систем могао да учита кернел, затим оперативни систем и на крају кориснички интерфејс. Ствар је у томе да желимо нешто друго, било да су то различите могућности или да знамо шта шта ради. Овде ћемо покушати да објаснимо неке ствари о партиције Убунту-а, иако важи за било који оперативни систем заснован на Линук-у уопште.

Партиције потребне да Убунту (и било који Линук) ради

Иако ако желимо да заузмемо цео чврсти диск, морамо да смислимо само један, заправо су нам потребна два. један од њих ће бити тхе /боот, ЕФИ, где ће бити инсталирано све што је потребно за покретање рачунара. Када га оперативни систем креира аутоматски, обично има величину од око 300МБ, а његова позиција је на првом месту. Његов формат је обично ФАТ32, и морате бити веома опрезни када додирујете било шта на овој партицији или ћете тада морати да дођете на овај или други специјализовани блог ако желите да повратите ГРУБ или информације на чврстом диску.

Друга партиција коју је обавезно имати је корен (/). Ако више не правимо партиције, све ће отићи у роот, и фајлови оперативног система и конфигурациони фајлови, међу којима ће бити и они личних фасцикли свих корисника који су се регистровали на рачунару.

Ако сте сумњали у ово, које су партиције биле неопходан да би то функционисало Убунту из било ког разлога, чланак више нема ништа занимљивије за вас. У случају да тражите нешто друго, у следећем одељку објашњавамо нешто занимљивије, конкретно шта ми је рекла прва особа која ме је научила нешто о Линуку.

роот, /хоме и /свап

Када су ми то објаснили, боот партиција је изостављена из информација, делом зато што се сама инсталира (ако је већ постојала) када смо изабрали диск и не морамо ништа да радимо, али су ми рекли за ове три. Разлог је врло једноставан, нека врста завади па владај, или поделите и нећете изгубити, или ћете изгубити мање.

Ако неко жели да ради дистро-хоппинг на Линук-у, а дистрибуције се не разликују толико да би могао бити проблем задржати неке промене, вреди имати фасциклу /дом одвојен од осталих. У /хоме ће ићи лични фолдери свих корисника који су се регистровали у тиму и сваки ће имати своје документе и конфигурационе фајлове. Идеја је да се ове датотеке не изгубе након поновне инсталације, а ако је оно што ћемо поново инсталирати потпуно исти оперативни систем који смо инсталирали, не форматирањем /хоме партиције имаћемо скоро све на свом месту.

Када поново инсталирамо без форматирања /хоме партиције, оперативни систем нам може показати неке поруке о грешци, на пример када није у могућности да инсталира апликације које смо инсталирали током процеса. Али добра ствар је што ће конфигурациони фајлови бити у фасцикли, тако да када инсталирамо програм који смо инсталирали пре поновне инсталације, конфигурација ће бити онаква каква је била.

На пример, ако вам се свиђам, да у ГИМП-у оставим леви панел једне траке и имате сачуване шаблоне, када поново инсталирате систем и поново инсталирате ГИМП све ће то бити на свом месту. Ако имамо Висуал Студио Цоде са пуно подешавања или потпуно прилагођени претраживач, све ће се вратити на старо како је било пре него што смо имали проблем због којег смо одлучили да вратимо.

О /хоме партицији: не потцењујте је

Неко може помислити да партиција /хоме није важна за рад оперативног система и делимично би били у праву. Али ја вам кажем да то само одлази. Пре неког времена сам се уверио у то: имао сам а SSD disk од 128ГБ и хард диск од 1ТБ, и помислио сам "ако су у /хоме само подаци и документи, онда сам то ставио на хард диск". Чини се као закључак без грешке, али разлика у перформансама ће бити приметна, и то велика. Све изгледа спорије, а ствари се погоршавају ако направимо виртуелну машину. Будући да је на чврстом диску, тешко се креће.

Ако имамо простора, директоријум /хоме такође мора бити на ССД-у (ако га имамо). Ако се испостави да имамо пуно простора на чврстом диску, онда можемо оставити документе као што је музика и филмови, и креирајте симболичне везе до фолдера Музика и Видео у нашем личном фолдеру. Пошто се морају читати само документи, брзина није много смањена, кажем вам из искуства.

/свап област: мало кисеоника

Можда је то лични утисак, али мислим да се годинама све мање говори о подели /свап. Пре много година, када смо имали рачунаре са 1ГБ РАМ-а, ствари су биле другачије, али сада, када сваки слаб рачунар већ има 4ГБ РАМ-а, то није толико потребно. Не толико, али може добро доћи.

Свап партиција у Линуку је област чврстог диска за коју се користи привремено складишти меморију која се не користи активно у РАМ-у. Када се РАМ попуни, Линук користи свап партицију да ослободи простор у РАМ-у како би омогућио систему да настави да ради. Ова партиција такође може бити корисна у ситуацијама када се користи велика количина меморије, као што је када се извршавају апликације које интензивно користе меморију или када радите у области науке о подацима. Или нешто више на нивоу корисника, када извлачите графички софтвер, као што је видео едитор. У овим ситуацијама, свап партиција може помоћи да се осигура да систем не остане без меморије.

Јер друга ствар је суштинска презимити рачунара, до те мере да опција да се стави у хибернацију на неким рачунарима нестаје (или се не појављује) ако није остављена потребна количина.

Свап партиција се креира или мора бити креирана током инсталације оперативног система и обично се налази у датотеци одвојеној од главног система датотека. Свап партиција такође може бити датотека на главном систему датотека, иако се то не препоручује јер може успорити систем.

А колико би требало да остане овој партицији? Мислим да ако баците то питање у линукс бар, доћи ће до свађе. Чуо сам за све, и све другачије. Генерално, препоручује се да свап партиција има најмање двоструко већи од инсталиране РАМ меморије у систему. На пример, ако ваш рачунар има 8 ГБ РАМ-а, препоручује се да имате најмање 16 ГБ свап партиције.

Важно је напоменути да иако свап партиција може бити корисна у неким ситуацијама, не треба је посматрати као решење за недостатак РАМ-а. Ако наш систем често користи свап партицију, најбоље што можемо да урадимо, ако је могуће, је да повећамо РАМ.

Корен: ... корен свега

Корен је у где треба да иде цео оперативни систем. То је као Ц: у Виндовс-у, где је све инсталирано, а из њега и остало. У роот партицији (/) налазимо најважније фасцикле и са којима морамо бити опрезнији, као што су /бин и /итд.

О величини коју треба оставити, о сваком је мало мишљење. Моје је то што није потребно остављати пуно простора, јер су програми у Линуку, осим ако није инсталирано много снап и флатпак пакета, обично мали (употпуњени заједничким зависностима са другим програмима). убунту може се савршено инсталирати у 20ГБ, и могли бисмо да инсталирамо доста програма док нашем роот-у не понестане простора. Јер овде је реч о случају у коме је директоријум /хоме одвојен, а управо у /хоме ће бити највећи фајлови, међу којима ће бити музике, филмова и игара које могу бити у ИСО формату.

Е сад, ако би ме питали колико да оставим бар, рекао бих само дупло, око 40ГБ тако да више од 30 остаје слободно након инсталације.

Како направити партиције у Убунту-у

Знам да има људи који ће ипак рећи да је потребно више партиција, а можда и на другим фајл системима, али Мислим да би нам са ово троје било добро. Ако ништа друго, такође разговарајте о томе, ако имамо простора, оставите партицију за податке у облику резервне копије, а величина коју ћете дати зависиће и од потреба сваке од њих. Наравно, морамо добро изабрати формат: ЕКСТ4 је изворни и најчешће коришћен у Линуку, али БТРФС је оно што ће се користити у будућности и ако желимо да га користимо и са Виндовсом (дуалбоот), оно што ћемо морати да урадимо је формат те партиције као НТФС или ЕкФАТ.

Пошто смо све ово објаснили, начин креирања партиција у Убунту-у мора бити урађен током инсталације. У кораку где видимо „Још опција“ бирамо то и улазимо у неку врсту менаџера партиција.

Ако је диск празан, кликнемо на симбол плус у доњем левом углу и креирамо партиције. Као што је овде објашњено, требало би да то оставимо овако:

• /боот/ефи: Величина 300мб и форматиран у ФАТ32. Десним кликом морамо да је означимо као партицију за покретање. На тачки монтирања видећемо само /боот/ефи, или нешто слично, пошто може да варира од једног до другог инсталатера.
• / (роот): величина, ако је могуће, мора бити изнад 30 ГБ, што иако је тачно да можда нису неопходне, такође је тачно да је боље бити сигуран него жалити.
• / дом: лични фолдер у који ћемо оставити потребан простор за чување свих наших докумената. И будите опрезни када користите чврсти диск.
• /свап: подручје размене, шта ће систем користити да дише када не може да се носи са задатком који од њега тражимо. То је такође место где ће сесија привремено бити сачувана ако хибернирамо, па се препоручује да напустимо најмање половину наше физичке РАМ меморије.

Што се тиче /хоме и роот, они могу бити форматирани или не; Ако желимо да задржимо претходну конфигурацију, /хоме мора бити остављено неформатирано.

И ово би било све. Ако се уради овако, поновна инсталација никада неће бити проблем.